Najveći mitovi o mleku
Mleko je jedna od najomiljenijih i najzastupljenijih namirnica na kojoj smo svi odrasli i koju jednako obožavaju i deca i odrasli. Ipak, u poslednje vreme mišljenja o mleku su podeljena zahvaljući brojnim mitovima koji o njemu kruže, a koji su retko kada zasnovani na činjenicama. Poslednjih godina zdrava ishrana je stekla veliku popularnost, ali je zahvaljujući društvenim mrežama širenje neproverenih informacija postalo lakše nego ikada. Mleko je jedna od namirnica u vezi sa kojom se javio najveći broj mitova, od kojih su neki stekli zaista veliku popularnost i doprineli tome da mnogi ljudi izbace mleko iz ishrane. Iako mleko, kao i svaka namirnica, ima i svoje dobre i loše strane, važno je razdvojiti realnost od dezinformacija, pa vam predstavljamo koji su to najveći mitovi o mleku.
1. Kravlje mleko nije za ljude.
Mnogi veruju da kravlje mleko nije prikladno za ljudsku ishranu, te da je jedino mleko koje bi ljudi trebalo da koriste u svojoj ishrani upravo majčino mleko kojim se prehranjuju bebe. Jedan od razloga za ovo verovanje je i to što postoji određen broj ljudi koji je netolerantan na laktozu. Ovo znači da određen procenat ljudi prirodno ne poseduje enzim koji je neophodan za varenje mleka i mlečnih proizvoda. Ipak, daleko veći broj ljudi ga ima i može sasvim bezbedno da konzumira mleko. Čak i oni koji jesu intolerantni na laktozu mogu da konzumiraju određene mlečne proizvode, pa čak i mleko u manjim količinama.
2. Mleko i mlečni proizvodi su loši za probavu.
Zdrava probava je veoma važna za imuni sistem i sve veći broj ljudi počinje s razlogom da vodi računa o ovome. Vremenom se pojavilo uverenje da su mleko i mlečni proizvodi loši za probavu, dok u stvarnosti određeni mlečni proizvodi mogu biti najbolji prirodni probiotici koji mogu unaprediti vaše zdravlje i pomoći probavnom sistemu.
3. Mleko sadrži puno antibiotika.
Veliki broj ljudi veruje da je mleko puno antibiotika kojima se tretiraju krave, ali je istina da one, baš kao i ljudi, dobijaju antibiotike samo onda kada su bolesne. Ne samo što se u tim trenucima njihovo mleko ne koristi u proizvodnji, već se pre nego što se počne sa obradom mleka ono uvek testira na antibiotike, što znači da ne postoji mogućnost da se oni nađu u mleku koje ćete kupiti u prodavnici.
4. Mleko izaziva kamen u bubregu.
Ne samo što mleko ne izaziva kamen u bubregu, već se njegova redovna upotreba dovodi u vezu sa smanjenjem rizika od ove pojave. Jedan od razloga za ovo verovanje je taj što se smatra da je kalcijum, kojeg u mleku ima mnogo, odgovoran za pojavu kamena u bubregu. Istina je da se ovo odnosi samo na kalcijum koji se u organizam unosi u formi suplemenata, dok je onaj koji se prirodno nalazi u mleku potpuno bezbedan i zdrav.
5. Prokuvavanjem mleko gubi hranljive materije.
Iako je istina da sirovo mleko mora da se prokuva kako bi se uništile brojne bakterije, ukoliko kupujete pasterizovano mleko za ovim nema nikakve potrebe. Ipak, ukoliko se odlučite da mleko prokuvate, nema nikakvog razloga da brinete o tome da će se njegove hranjlive materije izgubiti, jer će ono ostati iste nutritivne vrednosti.
6. Mleko izaziva nadutost.
Ovo je još jedna od zabluda koja je samo delimično tačna. Naime, iako mleko može izazvati nadutost ljudima koji su intolernatni na laktozu, većina ljudi neće imati ovakve probleme. Ipak, kada se kombinuje sa određenim namirnicama, na primer sa voćem, može doći do nekih probavnih smetnji. Dakle, mleko vam samo po sebi neće izazvati nadutost, ali vodite računa o tome sa čim ga kombinujete.
7. Mleko može da zameni obrok.
Iako mnogi smatraju da je mleko savršena namirnica, ono isto kao bilo koja druga namirnica ne može predstavljati kompletan i izbalansiran obrok samo po sebi, te se ne preporučuje da ceo obrok bazirate isključivo na mleku, već da ono bude jedan deo vaše trpeze koji će svojim benefitima upotpuniti vašu ishranu.
8. Regularno mleko nije toliko zdravo kao organsko.
Ovo je još jedna tvrdnja koja nije tačna, budući da i jedno i drugo mleko sadrže jednake količine nutritivnih sastojaka, vitamina i minerala, a pored toga oba imaju i jednak ukus.
9. Biljna mleka imaju istu nutritivnu vrednost kao kravlje mleko.
Biljna mleka već neko vreme imaju ogromnu popularnost koja je sve veća i veća zahvaljujući rasprostranjenom uverenju da su zdravija od kravljeg mleka. Ipak, iako i ona imaju svoje prednosti, biljna mleka ne sadrže neke od nutrijenata koje kravlje mleko ima, posebno kada je u pitanju količina proteina. Zapravo, protein koji se nalazi u kravljem mleku je višeg kvaliteta od onog koji se može pronaći u biljnom, a pored toga sadrži i brojne druge nutrijente poput kalcijuma, fosfora, ali i količinu joda koja je dovoljna da zadovolji trećinu ljudskih dnevnih potreba.
10. Mleko je puno veštačkih sastojaka.
Iako je ovo mišljenje veoma zastupljeno, istina je da mleko samo po sebi sadrži puno nutritivnih sastojaka i da nema nikakve potrebe da mu se veštački dodaju određene supstance. Zapravo, čak i sam proces proizvodnje mleka je prilično jednostavan i prirodan i ne zahteva nikakvu komplikovanu proceduru koja bi iziskivala korišćenje dodatnih supstanci za njegovu bezbednu upotrebu. Pasterizacijom mleka uništavaju se sve bakterije koje bi mogle biti opasne za njegovu upotrebu, te ono na naše trpeze stiže spremno za bezbednu i zdravu konzumaciju.