Jedna od prvih navika koju menjamo kada donesemo odluku da je vreme da počnemo da živimo zdravije jeste ishrana. Odmah sastavljamo spisak namirnica koje ćemo izbaciti iz ishrane i krećemo u kupovinu svežeg voća i povrća, ali i proizvoda sa oznakom “dijet” ili “light”. Automatski se odričemo i mlečnih proizvoda koje smo do tada konzumirali i okrećemo se jogurtu, siru i mleku koji sadrže manji procenat mlečne masti. Neretko nismo ni svesni koliko je mlečna mast zdrava i da ne utiče na povećanje telesne težine.
Mlečna mast daje mleku specifičan ukus i određuje teksturu, odnosno konzistenciju mlečnih proizvoda. Jedan je od najznačanijih i biološki najvrednijih sastojaka mleka. Sadrži veliki broj različitih tipova masnih kiselina, te predstavlja jednu od najkompleksnijih nutritivnih masnoća. Takođe, sadržaj mlečne masti je važan parametar kvalitetaa svežeg mleka na osnovu kojeg se određuje i cena mleka.
Važnost mlečne masti ogleda se u tome što organizam snabdeva esencijalnim masnim kiselinama i liposolubilnim (rastvorljivim u mastima) vitaminima – A, D, E i K. Ovu činjenicu treba imati na umu kada se donosi odluka o kupovini mlečnih proizvoda sa manjim ili većim procentom mlečne masti.
Procesom smanjenja mlečne masti utiče se i na kvalitet mleka. Ukoliko se iz mleka otklanja mlečna mast, otklanja se i znatan deo vitamina koje mlečna mast prirodno sadrža: vitamin A, D, K, E, kao i linoleinska kiselina koja je važna za izgradnju centralnog nervnog sistema. Iz tog razloga se u neke mlečne proizvode sa smanjenim procentom masnoće dodaju vitamini i minerali veštačkim putem.
Zabluda je da smanjenje masti u ishrani, a time i u mleku, doprinosi gubitku težine. Naprotiv, ukoliko konzumirate mleko sa minimalnim procentom masnoće, najverovatnije ćete nedostatak kalorija kompenzovati unosom veće količine hrane. Ovu tvrdnju potkrepila su i novija naučna istraživanja koja su pokazala da mleko i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem mlečne masti ne utiču na pojavu gojaznosti, kao ni na promenu indeksa telesne mase.
Istraživanja su pokazala i da konzumiranje punomasnog mleka i mlečnih proizvoda povoljno utiče na zdravlje organizma – regulaciju krvnog pritiska i šećera u krvi, pa čak i na smanjenje rizika od dijabetesa. Takođe, veći procenat mlečne masti smanjuje i pojavu problema sa varenjem.
Imajući u vidu navedene podatke, možda je i suvišno postaviti sledeće pitanje:
Iako o ukusima ne vredi raspravljati, kada je reč o sadržaju mlečne masti u mleku i mlečnim proizvodima – više je bolje!
Pored toga što je ukusnije i kvalitetnije, punomasno mleko je zdravije i stoga preporučljivije za svakodnevnu upotrebu u ishrani.